Drago kamenje

Drage dame, profesorke i učenice škole. Ovaj topic otvaram za vas, koje volite drago kamenje, imate ga ili želite da pričamo o njemu.

Rubin je crveni dragi kamen, jedan od varijeteta minerala korunda (aluminijum oksid). Boja mu varira od ružičaste do crvene, boje krvi. Na latinskom crvena boja je ruber. Prirodni rubini su izuzetno reki. Postoji još jedna vrsta dragoga kamena safir, koji takođe predstavlja jedan varijetet korunda. Smatra se jednim od četiri najvrednija draga kamena, zajedno sa safirom, smaragdom i dijamantom.

Hemijska formula rubina je Al2O3 i predstavlja varijetet korunda. Rubini imaju tvrdoću 9 po Mosovoj skali tvrdoće. Od dragog kamenja samo je dijamant tvrđi. Svi prirodni rubini imaju nečistoće, bilo da su nečistoće u boji ili inkluzije rutila. Poznavaoci dragog kamenja pomoću nečistoća rutila otkrivaju da li su rubini prirodni ili sintetički. Crvena boja potiče od malih količina hroma koji rubin sadrži.

Kvalitet rubina je moguće poboljšati određenim tretmanom. Najčešće se zagreva na oko 1800°C čime se uklanja deo nečistoća (primesa) njihovim raspadom. Drugi manje prihvatljiv tretman je ispunjavanje fraktura takozvanim olovnim staklom, čime se povećava transparentnost kamena. Na taj način rubin, koji nije bio upotrebljiv za izradu nakita postaje prikladan. Cenu rubina najviše određuje njihova boja. Najviše se ceni crvena boja, koju nazivaju crvena golubije krvi. Nakon boje ceni se jasnoća.

Rubini se najviše nalaze u

Mjanmaru,
Šri Lanki,
Keniji,
Madagaskaru
Kambodži i
delovima SAD.
Neki od najlepših rubina nađeni su u oblasti Mogok u severnom Mjanmaru, ali u poslednje vreme tamo se našlo malo dobrih rubina.

Ponekad se u rubinima vidi zvezda. Takvi rubini se na odgovarajući način režu da bi se najbolje pokazao taj efekat.

Topaz je silikatni mineral aluminijuma i fluora sa hemijskom formulom Al2SiO4(F,OH)2. Kristalizira se u ortorombskom kristalnom sustavu. Kristali su mu uglavnom prizmatični, a imaju i piramidalni završetak. Po jednoj površini se dade lako odlomiti, tako da sa njim treba oprezno rukovati. Topaz ima tvrdoću 8 po Mosovoj skali tvrdoće. Specifična težina mu je 3,4 do 3,6.

Čisti topaz je proziran, ali obično ima nečistoća. Boje je belog vina ili slamnatožute. Može takođe da bude i bele, sive, zelene, plave, ružičaste ili crvenožute boje. Kada se zagreje žuti topaz postaje crvenkasto-ružičast. Kada se ozrači postaje svetliji.

Prilikom izrade nakita od topaza pomoću pare se nataloži na topazu tanak sloj titanijum oksida, pa se takav topaz prodaje kao mistični topaz.

Topaz se obično nalazi u silikatnim magmatskim stenama granita i riolita. Obično se kristališe u granitnim pegmatitima ili u šupljinama, koje su ispunjene vazduhom u riolitnoj lavi. Takvi topazi se nalaze na planini Topaz u zapadnoj Juti u SAD. Može da se nađe i sa fluoritom i kasiteritom. Nalazišta topaza su u sledećim mestima:

Ural i Ilmen u Rusiji
Češka
Nemačka
Norveška
Italija
Švedska
Japan
Brazil
Meksiko
SAD
Najveći topaz nađen je u Brazilu 1984. i nazvan je "El-Dorado". Težio je 6,2 kilograma i nalazi se u britanskoj kraljevskoj kolekciji.

Ime topaz dolazi od grčke reči topazios, što znači tražiti, a to je bilo ime ostrva u Crvenom moru, kojega je bilo teško naći i gde se kopao žuti kamen u antička vremena. Sam topaz bio je nepoznat u antička vremena. U srednjem veku ime topaz se koristilo kao oznaka za žute dragulje.